Bezmalo sedam godina nakon što joj je iz suda u Strazburu naloženo da u roku od godinu dana usvoji odgovarajući zakon, Skupština Srbije će baš u osvit početka predizborne kampanje, na sednici u ponedeljak, raspravljati o Predlogu zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji.
Osim što je Srbija od 2014. ignorisala obavezu koju ima kao članica Saveta Evrope, da poštuje i izvršava presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, njena vlada se odlučila i da utvrdi tekst zakonskog predloga o nestalim bebama koji u potpunosti ignoriše upravo interese roditelja nestalih beba.
Zbog toga sva udruženja roditelja nestalih beba, kao i stručna javnost, traže od 2018, kada je Vladin predlog zakona ušao u skupštinsku proceduru, da se taj akt povuče iz procedure i da se krene u pisanje potpuno novog zakona.
Teško bi išta jače ilustrovalo mučno raspoloženje u tim udruženjima zbog tvrdog stava Vlade Srbije od čina Vladimira Čičarevića iz Udruženja roditelja nestalih beba koji je u novembru, na javnom slušanju o problemu nestalih beba, izašao za govornicu i, rekavši da se predloženi zakon ne bavi problemima nestalih beba, već problemima obeštećenja, demonstrativno pocepao taj predlog.
Do 10.000 evra za nadoknadu štete
„U suštini, ovakav tekst zakona ne odgovara nikome osim državi, jer zakon ne uspostavlja jasan mehanizam koji daje mogućnost da se u svakom pojedinačnom slučaju istraži sudbina deteta za koje se sumnja da je nestalo, već u svom tekstu krije nameru države da ovakve slučajeve zatvori prostom naknadom štete, ocenjuje za VOICE advokatica Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava YUKOM, jedne od organizacija koje prate izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava u Srbiji.
Upravo je presuda tog suda iz 2013. trebalo da još 2014. bude razlog za donošenje zakona o nestalim bebama. Evropski sud za ljudska prava, kod nas kršten i kao „sud u Strazburu“, doneo je, naime, 2013. godine presudu u slučaju „(Zorice) Jovanović protiv Srbije“ zbog povrede prava na lični i porodični život, kojim je obavezao Srbiju da u roku od godinu dana preduzme sve odgovarajuće mere da osigura uspostavljanje mehanizma za obeštećenje roditelja.
Milena Vasić podseća da taj mehanizam, prema zahtevima presude, trebalo da nadzire nezavisno telo sa odgovarajućim ovlašćenjima koje će moći da pruži pouzdane odgovore u vezi sa sudbinom svakog deteta i pruži odgovarajuću naknadu prema slučaju. Po preporuci Zaštitnika građana iz 2010. godine, Evropski sud je preporučio da ovaj mehanizam bude poseban zakon.
Osim izvršenja presude, cilj predloženog zakona, kako stoji u njegovom članu 2, jeste i „utvrđivanje činjenica pogodnih da se utvrdi istina o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, na osnovu dokaza koji se izvedu i podataka koji se prikupe od državnih i drugih organa, roditelja i drugih lica“:
Međutim, upozorava advokatica Vasić komentarišući postojeći tekst predloga zakona, ukoliko sud ne može da utvrdi činjenice šta se dogodilo sa nestalim detetom, ovo bi samo konstatovao rešenjem, a roditeljima bi u tom slučaju pripadalo pravo na naknadu štete – u visini do 10.000 evra.
„Ovakva odredba u kombinaciji sa neadekvatnim postupkom koji je predviđen pred sudom, stvara opravdanu bojazan da ovi slučajevi neće biti ozbiljno istraženi. Dodatno je problem što nigde u javnosti nismo mogli da čujemo mišljenje sudija vanparničnog suda, čija je nadležnost predviđena za ove slučajeve, a njihovo mišljenje je od izuzetnog značaja, budući da će oni biti sutra ti koji primenjuju navedeni zakon. Suština je, dakle, u procesnim odredbama zakona koje nisu predvidele dobar istražni mehanizam za saznavanje istine o svakom detetu“, navodi Milena Vasić..
Gde je kontrolni mehanizam?
Predloženi zakon upravo je takav da je uspeo da ujedini sva udruženja roditelja nestalih beba u neslaganju s njegovim odredbama i zahtevima za pisanjem potpuno novog zakona koji bi uvažio interese ali i bol koju žive brojni roditelji u Srbiji, neki već decenijama.
„Slučajevi krađe beba iz porodilišta najmasovnije je kršenje ljudskih prava u Srbiji“, naglašava Milena Vasić iz YUKOM-a.
Mnogi roditelji kojima je rečeno u bolnici da su im deca preminula kratko po rođenju sumnjaju da su njihova deca zapravo oteta od njih, zbog brojnih nepravilnosti i nelogičnosti koje su se događale (dete se rodilo zdravo, roditeljima nikada nije pokazano telo deteta, obdukcijski nalazi su bili manjkavi, smrtovnice su imale netačne podatke…)
Jerkov: Sramna ponuda
Poslanica Demokratske stranke u Skupštini Srbije Aleksandra Jerkov ocenila je da Predlog zakona o nestalim bebama predstavlja uvredu za roditelje nestale dece jer njima, kako tvrdi, umesto istine nudi novac.
„Vlada ovim zakonom roditeljima nestale dece nudi iznos do 10.000 evra umesto istine o tome šta se desilo sa njihovom decom. Neka članovi Vlade prvo kažu koliko koštaju njihova deca i za koliko novca bi ih se oni odrekli, pa nek onda iznose takve sramne ponude drugima“, poručila je Jerkov u pisanoj izjavi za javnost.
Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba ukazala je da su u udruženjima roditelja nestalih beba nezadovoljni predloženim zakonom jer u njemu nije predviđen kontrolni mehanizam. Za nju je sporan i deo zakona u kome se kaže da je, ukoliko ne može da se utvrdi šta se dogodilo sa nestalim detetom, u tom slučaju povređeno pravo na porodični život i roditeljima sleduje nadoknada koja ne može biti veća od 10.000 evra.
„Ako mi planiramo da istražimo nešto, da saznamo konačno posle toliko godina šta se dogodilo sa našim najmilijima, onda je za očekivati da se istražuje, a ne da se stavlja ako ne može da se istraži“, kaže Novokmet.
Na novembarskom javnom slušanju Vladimira Čičarević iz Udruženja roditelja nestalih beba zatražio je donošenje zakona o ukradenim bebama ili leks specijalisa o trgovini decom u Srbiji, a u proces oko donošenja novog zakona trebalo bi da se uključe sva relevantna ministarstva zajedno sa udruženjima roditelja nestale dece. Istom prilikom, predsednica Odbora za prava deteta i predsednica Narodne skupštine Maja Gojković navela je da javno slušanje pruža mogućnost da narodni poslanici i predstavnici relevantnih institucija i udruženja svojim sugestijama i predlozima unaprede tekst postojećeg Predloga zakona, koji obuhvata ovu osetljivu i složenu materiju.
„Ovom prilikom želim da naglasim da naša država želi da zaštiti prava svojih građana, i da se suoči sa jednim od najtežih kršenja ljudskih prava koja su se desila u prošlosti uvažavajući sudbinu ovih porodica“, rekla je tada Gojković.
Zakon ne sprečava predstavke pred sudom u Strazburu
Vlada Srbije, ukazuje advokatica Vasić, u jednom od poslednjih obraćanja Komitetu Ministara Saveta Evrope, jeste dala obećanje da će ,,popraviti“ tekst zakon u skladu sa sugestijama Saveta Evrope, međutim, smatra sagovornica VOICE-a, nešto što je od početka pogrešno postavljeno, u pogrešnoj vrsti postupka (vanparnični postupak umesto istražnog), nemoguće je popraviti amandmanima.
„Za ponedeljak je zakazana i sednica skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu u kojoj je na dnevnom redu i utvrđivanje amandmana na ovaj zakon, ali bez obzira na eventualne amandmane, ovaj zakon ne treba da bude donet sa procesnim postavkama iz Vladinog Predloga zakona. Prosto, kada uđete u pogrešan voz, sve stanice su kasnije pogrešne. Vladi Srbije iz nekog razloga očigledno nije u interesu da se sazna istina o tome gde se nalaze ta deca i ko je sve bio umešan u krađu beba, jer je za takvu vrstu krivičnog dela bilo potrebno organizovati široku mrežu učinilaca i mi samo možemo da naslutimo šta bi bilo otkriveno kada bi se te istrage sprovele do kraja“, ukazuje ona.
Teško je očekivati da, pogotovo u atmosferi iščekivanje početka predizborne kampanje, predloženi zakon neće biti usvojen, uprkos protivljenju roditelja i stručne javnosti.
To, međutim, ne znači da on i dalje neće biti predmet ocene Saveta Evrope, ističe Milena Vasić.
„Protiv Srbije je trenutno pred Evropskim sudom za ljudska prava oko 15 predstavki u sličnim slučajevima, a samo donošenje zakona ne sprečava roditelje da se i dalje obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava ukoliko ni prema novom zakonu ne saznaju šta se dogodilo sa njihovom decom.“
Denis Kolundžija (VOICE)
Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!
